Šta je rekao profesor

U vreme studentskih demonstracija 96/97 jedan profesor je na radiju izjavio kako mladi u stvari treba što više da idu u inostranstvo. Tako mogu najbolje da vide da nisu ništa gluplji od ostalih, ali ni pametniji.

Nisam dao da mi ugrade kablovsku televiziju, jer nemam vremena da gledam. Ipak juče sam prvi put posle tri meseca upalio tv da proverim da li može nešto da se vidi bez antene. Kroz sneg sam razaznao na vestima da je na taj dan bilo čak tri ubistva. Verovatno neki sitni dileri - nas, običan narod, valjda niko neće da dira.
Drugo što su javili, gradska vlada je rešila da ukine masnu hranu u restoranima. Duvan je već zabranjen - fala bogu. Ništa lepše nego kad izađeš iz kafančine a ne smrdiš na duvan.

Američka jakna

Evo već je zima došla - ko bi reko. Pošto me ipak nisu deportovali odavde, suprotno mojim predviđanjima, sad moram još i da kupim zimsku jaknu, od kuće sam poneo samo kratke majce i košulje.
Rešio sam da iskoristim to što sam u Americi, vodećoj svetskoj sili, i da kupim nešto made in USA, što u prevodu znači kvalitetno i izdržljivo, super, mnogo dobro, itd. Ali kako kad Kinezi preuzeše sve, sve je made in Kina, nemožeš da ih zaobiđeš sve i da hoćeš.
A nećeš. Evo na primer čuveni kineski autobus za Filadelfiju samo deset dolara, ko je lud da ide nekim drugim prevozom. U glavnom mrka kapa, žuta rasa će da nadvlade sve ostale nema priče. Još ranije sam slušao na radiju da američki bogataši šalju decu na kurseve Kineskog, da na vreme budu spremni za novo novo doba, dotle je to došlo.
E sad šta se desilo, neznam šta i kako oni, ali ja nisam hteo tako lako da se predam, nekako se probudio u meni američki patriotizam, po svaku cenu ima da nađem ono što sam namerio. Probam prvo preko interneta, ukucam u gugl ključne reči "made in USA", i ima, izbaci par nekih rezultata. Ali uglavnom neki neguledni sajtovi koji propagiraju "kupujmo domaće", verovatno sa istim efektom kao i Žene u crnom kod nas kad nešto apeluju na javnost.


Kad sam sad to pomenuo, da dodam da sam uhvatio neku opozicionu radio stanicu. Po ceo dan puštaju neke emisije protiv Buša, protiv rata, dosadiše i bogu i ljudima. Svaki dan obrađuju drugu temu, od robova iz Afrike, genocida nad Indijancima, do invazije na Irak, nagrdiše Ameriku na sva zvona, kao Vučić da je glavni urednik. Čaveza stalno citiraju, puštaju govore. Taj Čavez je sad pre mesec dana ladno odšetao od zgrade UN gore do Harlema i napravio mini miting. Obećavao jeftinu naftu, pozivao na ustanak, boga pitaj šta sve ne.
I tako oni emituju opušteno, šire defetizam, i još plus neprestano traže od naroda pare, to im je valjda jedini izvor prihoda. Mogu da pretpostavim kako cija nije raspoložena da im podrži projekat, dosta im je jedan b92 što moraju da plaćaju...
Dakle, malo kad sam razmislio i upotrebio logiku: "Šta je to autentično što samo ovde ima", brzo sam zaključio - naravno vojska. Jer ako i vojnu opremu daju Kinezima da im šiju onda ništa, odustajem. Brzo sam našao adrese nekoliko radnji sa vojnim viškovima, i naučio imena glavnih proizvođača. Ima tu raznih stvari vijetnamke, mornarički kaputi, pilotske jakne, kožne jakne. Izabrao sam konačno nešto što najviše liči na civilnu jaknu, marka je Schott. Ali nije lako da se nađe baš taj model. U prvom armi šopu, čim sam ušao odmah se lično gazda našao na usluzi. Fin jedan veteran iz vijetnamskog rata, vrlo poslovan:
"Jel imate Skot jakne?"
"Hmm.. Šot?"
"Khm, da, jel prodajete Šot jakne"
"Ne"
Dakle, dmah mi je objasnio da to što tražim - nema. Na kraju mi je poklonio jedan drveni dolar, sledeći put kad budem kupovao kod njega mogu da iskoristim.
Jaknu sam na kraju našao tačno preko puta zgrade gde radim, i to pošto sam već obišao pola grada. Fix ideja je ostvarena, a sad to što nigde ne piše made in USA, šta da radim - bar se ni Kina nigde ne spominje.