Palačinke

Od milijardu egzotičnih mesta gde može da se kupi da se jede za pauzu za ručak, u zadnjih 10 meseci sam jeo samo na otprilike 5 mesta. Kad jednom nađeš pogodno mesto, ne vredi dalje eksperimentisati.
Evo na primer šta se desilo zadnji put, kao ajde da idemo na neko drugo mesto, našo je neko na internetu gde prodaju palačinke. I to ove "srpske", ne američke pancakes. I još ne samo da su srpske nego su i domaće, lično ih pravi izvesna Madeleine “The Crepe Lady” - ajde baš da vidimo.

Palačinkarnica je potpuno iznenađenje - lokal je ustvari internet kafe, sa cyber enterijerom ima i veliki video bim gde puštaju CNN. Od paličinki ili bar mirisa palačinki nikakvog traga. Da nismo pogrešili adresu osvrćemo se levo desno i konačno u jednom ćošku - vidimo baba spava u velikoj stolici. Crnkinja shvata da smo došli zbog palačinki, i kaže aha evo samo da probudim bakicu - potpuno smešna situacija.
Bakica naravno u prvom trenutku nema pojma ni ko je ni gde se nalazi a kamoli šta su palačinke, ali posle podsećanja od strane koleginice crnikinje u stilu "palačinke, palačinke, palačinke, palačinke" konačno dolazi k sebi i hita ka šporetu:)
Palačinke nisu bile loše ali neverujem nešto da ćemo se vraćati tamo ponovo, i ovako ću da ih pamtim ceo život.

Novi post !

Svemu dođe kraj pa tako i bežični internet što sam krao mesecima, jednog dana samo nema ga - ne da komšija više, uveo je lozinku i password.
Šta sad da radim, moram da zovem majstora iz kablovske da me priključi legalno. Samo da sačekam koji dan da ne bude posle komšija zavrnuo slavinu a odma sutra kabladžija dolazi u apartman broj 2 da instalira internet, nisam hteo da otkrivam svoju poziciju tako lako.
Dolazak cable-guya se lako zakazuje, ali je problem što se vreme samo okvirno odredi (na primer bilo kad izmedju 2 i 6), tako da smo se promašili dva puta, a reko sam mu da me zove kad bude na 5 minuta od stana da izadjem sa posla - nije me nikad zvao. Valjda mu kablovska plaća po broju dolazaka pa hoće više da zaradi boga pitaj..
I tako treći put on mene pozove i ja odem sa posla kući da ga čekam. Za pet minuta dolazi, otvaram vrata, neki Kolumbijac sa rejban naočarima, graške znoja na čelu i klešta i šrafcigeri u futrolama oko pojasa - kao kauboj. Ja šta ću, pustim ga unutra on se popne na krov spusti kabl odozgo pa kroz rupu kod prozora pravo u moj kompjuter, sve je završio za pet minuta, ja sam samo potpisao i ispratio ga napolje.
Odmah sam seo za kompjuter da probam kako radi, surfuje odlično neznamnijakoliko megabita u sekundi. Ali uživanje je trajalo vrlo kratko. Samo dva minuta kasnije posmatrao sam nemo kako se moj kabl stropoštava sa krova zgrade, vrlo stručno presečen kuhinjskim nožem od strane kućepazitelja. Čovek je samo pokucao na vrata i posle par psovki u kojima je pominjao "nenormalnog kabladžiju", otrčao na krov i hladnokrvno otkinuo moju višemegabitnu vezu sa svetom, jer instalacija nije baš elegantno izvedena (kabl je išao po dijagonali s kraja na kraj zgrade ljudima preko prozora i požarnih stepenica - ovo zadnje je navodno i protiv zakona).
I tako, šta je bilo na kraju, aljkavog majstora sam uspeo da dobijem na telefon i ubedio da se vrati, što je on nerado prihvatio uz psovke na račun kućepazitelja ("šta protiv zakona - ma laže budala"). Međutim, kabl je provuko sada kulturno po vertikali i eno ga dan danas stoji tamo.

Tip skijaša: 1

Najbliže mesto za skijanje je Windham. Sablasno mesto na ruti 23 ;) sa desetak kuca, crkvom i školom. Kao u filmovima - slučajevi ubistava se nikad ne rešavaju jer svi, zajedno sa šerifom, su povezani i umešani..
Planina nije bas impresivna, najviše kvari utisak listopadno drveće, ali je skijanje odlično. Kad se iznamljuje oprema treba da se popuni neki formular elektronski gde te prvo pitaju koji si tip skijaša 1, 2 ili 3. Pored svakog broja je ilustracija: broj jedan - čikica sa nogama u 'x' a štapovi svaki na svoju stranu, broj dva čikica u pravilnom čučećem položaju i paralelnim skijama, i broj tri čikica na snoubordu leti kroz vazduh okrenut naglavačke.
Zaokružio sam broj dva, ali svejedno letenje kroz vazduh nisam izbegao.

Skijanje i vožnja bicikla se nikad ne zaboravljaju

Traume iz vojske

Sad sam baš sanjao kako su svi dosli na posao u uniformi osim mene, a ovaj jedan Indijac kolega je kao neki oficir. Kaže, ništa samo danas malo da pokupite to lišće ispred zgrade što ima.

Imao sam jednog vodnika cigu, verovatno zato. Sećam se kad je upao u rupu do pojasa dok je demonstrirao korišćenje zaštitne m. na poligonu.
Posle je reko: ovo nemoj nikom da pričate..

FNX drugari

Malo kući

Da bih stigao do Beograda moram prvo da uhvatim voz za Filadelfiju, pa voz za aerodrom pa avion za Pariz pa avion za Beograd. Nijedna karika u dugačkom lancu ne sme da zakaže inače - ne vrati se ja kući. Ipak sve je bilo ok, nisam za džabe ostavio jedno sedam-osam sati lufta. Jedino što zamalo nisam zakasnio na ovaj prvi voz, ali to je samo zato što patim od "last minute shopping" disorder-a.
Na areodromu u Parizu sam stao u red za Jatov avion, i tu sam imao priliku da se postepeno priviknem na srpski jezik i ove naše balkanske fizionomije (da ne kažem seljačke face;))
U Beograd kad sam sleteo prvo što me je dočekalo je ogromni bilbord sa Bogoljubom(verovatno poternica) i pejzaži kao posle nuklearnog rata.


Za auto sam sutra odmah produžio registraciju, na mufte. Ne trebaju nikakvi sertifikati za gas, samo ako nisam neki inspektor, u tom slučaju po pravilima mora da se ide u Vinču. Ali sve jedno ću morati kasnije da to završim, oseća se plin u zadnje vreme u kabini, kao da curi negde majku mu. Bolje da to pogledaju stručnjaci sa Mašinskog fakulteta ili možda sa instituta za nuklearnu fiziku u Vinči.

Santa is on the move

Gomila polu-pijanih dedamrazova i dedamrazica svake zime tumara gradom, daje deci poklone i skandira razne dedamrazovske parole . Koncept je jednostavan a zabava zagarantovana. U subotu sam slučajno naleteo na njih dok kad sam se vraćao iz maxi diskonta. Prizor sa petsto dedamrazova na jednom mestu deluje impresivno, a atmosfera podseća na demonstracije 96-97, naročito kad zagrmi složno "ho-ho-ho" - skoro pa kao "hajmo hajde svi u napad". Umesto "šetnja, šetnja", skandira se "santa's on the move".


Razlika je što ovde organizatori insistiraju da događaj nema nikakvu političku pozadinu, i da jednostavno nema nikakvu poruku. Mada bio je i jedan black-santa, crnac u crnim čizmama, crnoj bundi sa crnom kapom, crnom bradom i crnim naočarima - ne znam da li je on hteo nešto da poruči.

Deda Mraz šeta (ne baš živahno) kuče.

Razni časopisi

mi stižu u poštansko sanduče, ali ne stižem ništa da čitam.

Podmećem novine pod tanjir, da budu od neke koristi. Ove kobasice su sa medom i žutim šećerom, kad se stave na tiganj karakterističan miris počne da se širi nešto kao karamel. Da sam ovo probao pre četiri meseca možda bi povratio, sad ništa, uživam u ukusu.