XXXXL

Ovde, u kapitalizmu, ima raznih čudnih pojava. Na primer, svi znamo kako idu oznake za veličinu: S, M, L, XL, XXL. Ili kokice kad se prodaju na ulici: mala, srednja velika kesa. E sad šta se dešava u kapitalizmu - oznaka S, znači "malo", polako izumire. Ko je lud da stavi oznaku "malo (i nikakvo)" na svoj proizvod, loše utiče na prodaju. Možda je razlog i to što potrošač malih dimenzija ne želi da ima osećaj manje vrednosti. Umesto S, sve češće oznake počinju sa M, tako da se sada S kupci malo bolje osećaju. Što se tiče XXL kupaca, za njih nisam baš siguran jer oni sad upadaju u XXXL kategoriju, veličina koja zvuči zastrašuće. Negde sam viđao čak i oznake sa četiri X.
Drugi način borbe protiv S je upotreba nekih besmislenih reči, na primer "tall" umesto "small". Kad kupujem čaj u Starbucks-u prekoputa uvek se zeznem i kažem "small", a prodavačica me onda strpljivo ispravi - mislili ste "tall", jel tako. Ali nema šanse ne mogu da se naviknem nikako, jednostavno ta imena ili nemaju smisla ili glupo zvuče ("tall" valjda znači nešto "visoko", nikako "malo"). Srednja čaša im je "grande" a velika "venti" - gde je tu logika, Ovo zadnje niko ni ne zna šta znači. Nisam jedini koji nije zadovoljan, većina ljudi teško izgovara nove termine, neki se i krevelje ili prevrću očima kad naručuju svoje tall kafe. Ali nema milosti, ko ne usvoji novu terminologiju narudžbina se ne prihvata.

U subotu se ide na pijacu

Iako kažu da je Ginis hrana a ne piće, za život i pravilnu ishranu su neophodni i drugi sastojci. Na sreću do pijace imam samo 100 metara, nema svako tu privilegiju. To i nije neka pijaca, to su u stvari samo tri tezge na trotoaru. Za rad su tek nedavno dobili specijalnu dozvolu od gradskih vlasti. Obližnji maxi diskont je odmah uložio žalbu, ne vole kad im konkurencija kvari posao. Tužba je odbijena i sada nekoliko ponosnih poljoprivrednka prodaje svoje dragocene proizvode iskvarenim gradskim protuvama. Dakle ko tu kupuje, uglavnom razni čudaci: hipici, komunisti, markobiotičari, protivnici korporacija, anti globalisti i ja. Kad ih gledam tako mi liči, čista opozicija, možda tek po neki sps-ovac. Ko zna na šta ja njima ličim, sigurno na nekog Rusa. Baba me ispituje odakle sam dok mi meri jabuke na kantar.

Sve za sedamnaest dolara,
skoro kao dva fensi sendviča na pauzi za ručak

Sve što sam jutros kupio stavio sam na jednu gomilu i slikao bez blica, pod neonskom lampom. Plan je da sve stavim u lonac, sipam vode, posolim i skuvam. Šta god na kraju ispadne, sigurno će dobro da bude.

Maraton

U nedelju je kroz cilj prošlo blizu 40 hiljada maratonaca. Maraton je stvarno čudo. Ja sam otišao onako neobavezno da bacim pogled, i gotovo da već nisam mogao da priđem od gužve. Trka je već bila pri kraju, najbrži samo što nisu stigli. Ograde su strateški postavljene svuda okolo, nema da ideš gde oćeš nego gde te put odvede.
I tako se ja nadjem sa desne strane ulice na samom ulazu u centralni park petsto metara pre cilja. U to vreme je baš tuda protrčao mršavi Brazilac, totalno neprimećeno. Na vestima posle kažu to je pobednik. Posle par minuta pristižu i ostali, i tu posmatrači već kreću sa bodrenjem.
Bodrenje se ovde shvata kao ozbiljan posao i celodnevna aktvnost, pa tako neki ponesu i hranu i piće, u pletenoj korpi za izlete. Bodri se svaki pojednačni učesnik rečima: "još malo", "izdrži", "možeš ti to". Još je zanimljivije kad pristignu maratonci amateri u svim mogućim vrstama dresova, neki i u kostimima(balerina, nilski konj). Skoro svi imaju flomasterom ispisano ime na majci tako da se sada bodri svako poimenično: "ne odustaj sad Henri", "ajmo ajmo Rodrigez" i tako puta četrdeset hiljada. Očekivao sam da vidim bar nekog u "Žigić" Zvezdinom dresu, ali ništa, par nekih Hrvata samo.
Velika zvezda maratona je Lens Armstrong pa zato svi drže fotoaparate na gotovs, puno ljudi je došlo samo zbog njega. Kritični trenutak traje manje od sekunde, aparati škljocaju, svi osim mog - neće sa praznim baterijama. Lens je inače postavio unapred sebi zadatak da istrči za manje od 3 sata, i uspeo je - stigao je na cilj posle tačno 2:59:23 , jedva živ. Maltene su morali na nosila da ga stavljaju, u bunilu je posle izjavio za javnost: "u bre, mislio sam da je ovaj maraton lakši".
Ko je još pretrčao maraton osim Lensa - nema ko nije: čovek bez nogu na skejtbordu, čovek bez nogu na nekim oprugama, žena od devedesetak godina u aerodinamičnim kolicima itd itd.
Pošto sam ispratio pogledom desetak hiljada maratonaca, tu je malo počelo da mi se vrti u glavi pa sam rešio da krenem polako kući. Ali kako, zarobljen sam na desnoj strani ulice, preko ne može nikako jedino skroz do cilja da idem pa tu da pređem. Svi prelazi zatvoreni i ograđeni, hvata me panika, kao Berlinski zid. Neki ljudi mi prilaze i traže pomoć:"Imam prijatelja na 'drugoj strani' ", ja samo odmahujem glavom. Ne može čak ni poprečna ulica da se pređe, iz nekog razloga. Ja sam naivno probao ali su me istog trenutka presekla tri oštra "STOP" izgovorena kroz megafon negde meni iza leđa. Chief Wiggum u akciji..


Pošto se obično u civilizovanim zemljama posle tri upozorenja puca iz puške, stao sam istog trenutka i vratio se nazad.
Pola minuta kasnije bio na drugoj strani ulice. Prošao sam kroz metro stanicu koja je sve vreme bila na deset metara od mene.

Melting pot

Uporedo sa primetnim promenama u načinu pisanja, a koje se najviše odražavaju u tematskom spektru i širini lepeze izražajnih sredstava, takođe prolazim i kroz preobražaje druge vrste.*

U zadnje vreme više gledam televiziju (i dalje kroz sneg), i počeo sam polako da prihvatam sve ono što bi isti ja, a i svako drugi normalan, pre samo dva meseca odbacio. Na primer onaj njihov minimaks, to mi je zabavno da gledam, čak mi je i smešno kad ispriča vic. Policajci su mi isto omiljeni, hapse razne sitne kriminalce i snimaju kamerom. Ima i jurnjava kolima.


Druga stvar, uvek me je nerviralo kad ljudi na raznim forumima umesto potpisa stavljaju poslovice na engleskom jeziku, uglavnom naši ljudi iz dijaspore. Ali zato sad, kad god čujem tako neku mudrost, odmah mi se ureže u mozak i posle imam potrebu da je izdeklamujem prvom pogodnom prilikom. Na primer: "lud je ko uporno ponavlja isto a očekuje različite rezultate", hehe zaboravio sam kako tačno ide na engleskom;)
Sad, kako sam postao glupi amerikanac, kako su mi isprali mozak - ne bi znao da kažem, možda je masna hrana u pitanju, a možda i zato što gledam tv bez antene. Najverovatnije ovo zadnje.

Pozdrav,
- Every one can find fault, few can do better -


_____________________________________________
*Rečenica sklopljena uz pomoć google search-a