U subotu se ide na pijacu

Iako kažu da je Ginis hrana a ne piće, za život i pravilnu ishranu su neophodni i drugi sastojci. Na sreću do pijace imam samo 100 metara, nema svako tu privilegiju. To i nije neka pijaca, to su u stvari samo tri tezge na trotoaru. Za rad su tek nedavno dobili specijalnu dozvolu od gradskih vlasti. Obližnji maxi diskont je odmah uložio žalbu, ne vole kad im konkurencija kvari posao. Tužba je odbijena i sada nekoliko ponosnih poljoprivrednka prodaje svoje dragocene proizvode iskvarenim gradskim protuvama. Dakle ko tu kupuje, uglavnom razni čudaci: hipici, komunisti, markobiotičari, protivnici korporacija, anti globalisti i ja. Kad ih gledam tako mi liči, čista opozicija, možda tek po neki sps-ovac. Ko zna na šta ja njima ličim, sigurno na nekog Rusa. Baba me ispituje odakle sam dok mi meri jabuke na kantar.

Sve za sedamnaest dolara,
skoro kao dva fensi sendviča na pauzi za ručak

Sve što sam jutros kupio stavio sam na jednu gomilu i slikao bez blica, pod neonskom lampom. Plan je da sve stavim u lonac, sipam vode, posolim i skuvam. Šta god na kraju ispadne, sigurno će dobro da bude.