Edison

Petak je poslednji radni dan za Dimu, od ponedeljka radi na drugom mestu. Niko ne razume zašto je napustio našu izvanrednu i blistavu korporaciju sa kancelarijom na Tajm Skveru, da bi otišao da radi u fabriku supe u tamo nekom predgrađu Filadelfije. On ne odgovara na provokacije, samo se smeška i kaže videćemo "who makes more money". Još pre dve nedelje smo napravili plan da u subotu odem kod njega na oproštajni roštilj. On je u nekom mestu kad se krene prema Filadelfiji maltene na pola puta, zove se Edison. Do Edisona se putuje vozom skoro sat vremena, ali nekako mi nije mi teško palo da odem. Ali zato kad me dpavlov zove da dođem u Mladenovac onda ne mogu, mnogo mi je daleko, a i šta pa to može da ima zanimljivo u tom Mladenovcu;). Edison, to je nešto drugo, sigurno tamo ima nešto specijalno. Dima me je sačekao na stanici, u njegovom belom audiju 100 iz devedeset i neke.
"Sad ćeš da vidiš šta je prava Amerika, šta je život u predgrađu", reče i upali 2.4 litarski motor.
Bio je nervozan dok je vozio, nervirao se zbog advokata kojeg će morati da angažuje. Kompanija koja mu je izdala predhodni stan hoće da mu otme jedno pet šest hiljada jer nije poštovao valjda proceduru kad se odjavljivao. Kuka na sav glas, "Uvek te uhvate na sitna slova iz ugovora koji si potpisao, ne možeš im ništa". Jedino mu se sviđa plata u ovoj zemlji, kaže, ništa drugo nevalja, NIŠTA! :). Ni kola ne može da popravi 'ko čovek, hoće da mu menjaju ceo motor zbog nekog sitnog kvara.

Kobajagi vozim Audi

Ja i onako ponekad, kad se vraćam sa posla ulicama koje se seku pod pravim uglom, imam osećaj kao da sam u matriksu gde ti je sve Neko već zacrtao šta ćeš i kako ćeš da radiš. Centralni deo paklenog mehanizma su soliteri sa milionima kvadratnih metara poslovnog prostora gde jedinke vredno rade i proizvode pare. Sporedni deo sistema su razni servisi za obnavljanje energije potrebne za rad: ovde ćeš da spavaš, tu ćeš da pereš veš, tamo da ideš u kupovinu. Subotom i nedeljom ćeš da ideš u ograđeni park da se malo igraš. Pri kretanju ima da koristiš isključivo pravce sever-jug ili istok-zapad. Ako pri kretanju naiđeš na ogradu, ne idi dalje.
Jednom smo Alek i ja naivno hteli da odemo do Hadson reke da vidimo šta ima i kakva je obala, i šta se desilo, odjednom je trotar jednostavno nestao, nismo mogli dalje. Isto tako Džim Keri u filmu "Trumanov Šou" nije mogao nikako da pređe most preko reke i vidi šta je sa druge strane.:))
Dakle ja sam već bio razvio svoju sopstvenu matrix teoriju, samo mi je još falio Dimitri sa njegovim paranoičnim napadima, tako da sam pokušao da skrenem priču na vedrije teme, uglavnom vezano za hranu. Insistirao je da svratimo u neku rusku radnju, gde ima da se kupi svašta iz uvoza. Unutra rade neke ruske žene, sve su cene i natpisi na ruskom, i kupci su rusi. Video sam da imaju neko suvo dimljeno meso pa sam kupio jedno pola kile. To je ovde ekskluzivna stvar, ko zna kad ću ponovo da imam priliku. Pečenica prste da poližeš. Kasnije sam video da na etiketi piše made in Pensilvania;)
Kad smo stigli kod njega kući, Dima je stavio dve ogromne krmenadle na njegov portabl roštilj (radi na plin), i jedno tri četi ogromna krompira u rernu da se peku. Prvo ih je zavio u al. foliju, tako je video da rade u Vendy's. Popili smo i po jedno nemačko pivo (Vaštajner valjda).
Na rastanku mi je spakovao u ranac jedan krompir što nam je ostao i dva litra ukrajinskog kvasa, etiketa na ćirilici.

Skajp

Marina i Andrijana neće da idu na spavanje, a četiri je sata ujutru:)

Velika plaža

Rešio sam da odem za vikend na plažu dok je još toplo vreme. Posle mogu da se pohvalim gde sam bio kad me na poslu pitaju kako sam proveo vikend. U svari to nije bio vikend nego ponedeljak, ali je bio praznik - Dan rada. Kod nas je dan rada prvi maj a ovde je izgleda 4. septembar.. Moraću da proverim na vikipediji u čemu je stvar.
Labour day je istovremeno i zvanično poslednji dan letnje sezone, što znači da posle četvrtog se valjda više ne ide na plažu i manje se posećuju parkovi i izletišta. Dimitri, moj vodič i tumač svih mogućih fenomena (bolesnog ;) ) američkog društva kaže da ljudi tada, kao po naređenju, jednostavno prestanu sa svim aktivnostima u prirodi :). Nisam baš nešto primetio, ovde je centralni park (Ada) vazda pun, ali ko zna, možda je drugačije kod njega u Edisonu (Sremčica).
Do Long Beach-a se ide vozom, i stiže se za pedeset minuta tačno. Na stanicu sam otišao oko jedanaest, bez ikakvih rekvizita, kupio sam neki ranac usput za 25 dolara, trebaće mi sigurno i kasnije. Povratne vozne karte se prodaju u paketu sa ulaznicom za plažu. Sedam dolara mora da se plati da bi ušao na plažu koja je u vlasništvu države (malo im je porez što im plaćamo ;) ). Znači sve je uhodano i ubrzo sam bio u vozu zajedno sa još milion ljudi sa suncobranima i rančevima punim hrane. Voz je neverovatno efikasan, i satnica se poštuje u minut.
Long Bič je jedno malo mesto gde su kuće i automobili kao na Dedinju, ali zato radnjice im izgledaju kao neke iz Železnika. Vrlo čudna pojava. Sve je pusto i tiho kao da je atomska bomba pala juče, nikog na ulicama samo poneki auto prođe. Kako se ne poubijaju tamo od dosade nije mi jasno, ili možda ljudi i ne žive tu možda je to samo kao neko vikend naselje...

Tamo su kuće od čokolade ...

Za razliku od Njujorka gde stalno nailaziš na nekakve ograde (npr. bodljikavom žicom se brane prostori između zgrada, gradilišta i slično - nisam još primetio mitraljeska gnezda), ovde je sve širko otvoreno i ništa osim negde žive ograde ne deli susedna dvorišta. Siguran sam ipak, da je prostor dobro pokriven raznim ultrazvučnim-infracrvenim senzorima, za svaki slučaj. A ja sam se još motao okolo sa fotoaparatom, bukvalno sam jedini bio na ulici.


Plaža je, kao što joj i ime kaže, dugačka. Kilometri i kilometri lepog belog peska, ali ne vredi, okean nema bukvalno nikakav miris. Da ne mirišu ove kreme za sunčanje ne bi uopšte imao osećaj da si negde na moru. Još je krenuo neki vetar da duva i da pravi ogromne talase. Nema ništa od plivanja, voda nije baš izgledala gostoljubivo. Najgore je što kažu da ima i jakih morskih struja tu, čak na zvaničnom sajtu postoji i uputstvo kako treba postupiti u slučaju da struja krene da te nosi. Uputsvo se svodi na to da pustiš da te struja nosi, pa kad krene da gubi snagu i da se rasplinjava onda treba polako da kreneš da plivaš nazad prema obali (može i ka afričkoj obali ako je bliža u tom trenutku ;)), jer inače nema šanse da možeš da se odupreš. I tako te prvo naplaše pa još i zabodu one crvene zastavice, čuvari plaže sa narandžastim bovama patroliraju non stop i opominju, i sad ti čik uđi u vodu ako smeš. Ali ipak morao sam da probam da ne bude da sam džabe dolazio, a i video sam neka mala deca bez problema ulaze, bacaju ih oni talasi nazad na obalu, nema veze.
Posle pet minuta sam ipak prepustio teritoriju surferima, i pokušao na suncu da se nekako oporavim od ledene vode. Bez uspeha nije dao jak vetar. Ali svejedno, sunce me je spržilo za ta dva sata vrlo efikasno, to sam shvatio tek kad sam došao kući. Bio sam kao Rodni kad ga je Del ostavio da spava u solarijumu koji je predhodno odvrnuo na najjače.
Najgore je što odmah ujutru idem na posao, moraću sad još i da objašnjavam šta mi se desilo....

Majami

Pošto mnogo rade, ljudi onda prave velike planove za vikend. Prošle nedelje je jedan kolega skoknuo do Las Vegasa. Mene Dimitri tera da idemo u Majami, ali ne za vikend nego na 7 dana. Kaže svaki put kad ode tamo posle hoće ponovo, tako da je bio već četiri puta - toliko mu se sviđa. Ali pošto bi me to koštalo oko dve hiljade ipak ne možda neki drugi put, više mi se isplati da idem 10 godina za redom u Crnu Goru na more:). Na Kubu je valjda zabranjeno da se ide, ili možeš da ideš ali te posle stave na nekakvu (crnu) listu.
Dimitri je već deset godina državljanin Amerike, a nekad kad slušam šta priča, kao da je juče došao. U glavnom se žali na sve i svašta, ništa mu se ne sviđa i non stop priča samo o tome. Nekad tako u zanosu povisi glas, pa onda kad primeti da se dere naglo stane, okrene se dva tri puta oko sebe i onda nastavi maltene šapatom. Plaši se da ga neko ne čuje, ne vole kad im kritikuješ državu, kaže. Ne kupuje američku robu, znači nikako ford ili nike, samo audi i adidas, hranu kupuje isklučivo po nekim ruskim radnjama. Jednom mu je, priča tako, hitno trebao doktor pa je pozvao telefonom. Očekivao je da će prvo da ga pitaju šta mu je, a ne da li će da plati karticom ili čekovima ;).
Prvi dan kada je došao da radi, zvao je ženu telefonom da se pohvali kako radi na sred Brodveja. Sledeći dan mu se već smučilo, psuje one turiste ne može od njih da se probije do zgrade. Kao da mu se ta muka skupljala zadnjih 10 godina, i sad je konačno mašao nekog kome može da se izjada. Naročito je voleo Aleka dok je bio tu. Kad Alek ili ja uđemo u ofis, Dimu kao sunce da je obasjalo. Ne može da sedi sa ovim Amerikancima robotima, oseća pritisak kao da mu je neko stavio sto kila na leđa, tako kaže:)). Mada vidim da se smorio i od ovog Indijca što sedi pored njega, ali ne sme mnogo na glas da se žali, to je bi već bilo po nacionalnoj osnovi. Ja mu predlažem da se vrati u Ukrajinu, ali naravno ne pada mu na pamet, verovatno bi malo teže odatle mogao da skokne do Majamija...

Ciganija

Ko kaže da u Njujorku ne mogu da se peku paprike - kad ovo nije aktiviralo alarm, neće sigurno ni pravi požar...