Stjuardese

JAT-ove stjuardese
su kao one zene iz bistroa 'Usce'. U stvari to nisam odmah primetio nego tek kasnije kad sam video kako je u AF avionu. U istom sam jeo neverovatno dobar rucak - cini mi se najbolji u zivotu, ali verovatno sam samo bio mnogo gladan.
Avion za Pariz je bio poluprazan, uglavnom neki gastarbajteri cini mi se bosanci, puno nekih baba a mislim da je jedna unela unutra sargije zamotane u neki papir. Uglavnom tako smo putovali jedno dva ipo sata, uz kiselu vodu i kikiriki ili cime se vec ko sluzio.

Aerodrom u Parizu
Posle sletanja smo morali da cekamo jos citavih 40 minuta ne bi li se neko setio da nam prikaci gejt pa da mozemo da se iskrcamo. Cim sam zakoracio u hol Sarl De Gol aerodroma odmah sam pomislio: "Ja nema sanse da nadjem gde treba da presednem". Ocekivao sam bar nekog sluzbenika, ali nista. Niko ziv nema ni da te doceka, ni da pomogne ni da te uputi ... :) I tako rasterecen, posto sam se prethodno vec pomirio sa sudbinom, krenem odlucno, slucajnim izborom - ajde na primer ..... desno.
Naravno posle dva minuta sam vec bio u autobusu koji kruzi od terminala do terminala, znaci nema sanse da promasis pa da si i najveca budala.
Po aerodromu sam se motao jos sat vremena, toliko mi je ostalo do leta za Filadelfiju. Vidim ljudi kupuju razne dzidza-bidze po tim radnjicama, ali meni to nije trebalo. Ja sam hteo samo da zamenim negde 100 evra za dolare jer nisam stigao pre nego sto sam krenuo. Nasao sam salter Ameriken Ekspres-a, i tu su mi uzeli 5 posto za proviziju. Pomislih tad odrase me, ali da sam znao da ce posle nedelju dana u Njujorku da me oderu sa 10 posto, zamenio bih odmah jos sto:)

Pariz - Filadelfija
To je bio avion tipa Airbus 330, duplo veci od JAT-ovog cini mi se. Mi "regularni" putnici smo se brzo ukrcali a ovi "drugi", potencijalni bombasi samoubice, su ipak morali da prodju malo rigorozniju proceduru. Cim sam se smestio na svoje J21 mesto, odmah se pojavi neki student: "Ja i moj drug sada zajedno putujemo, studiracemo na istom koledzu, a takodje smo iz istog mesta a i zajedno smo isli u istu osnovnu skolu, pa, ovaj, ako nije problem da zamenimo mesta kako bi ja i on sedeli jedan do drugoga"(citat je bez karikiranja). No problem, rekoh, i predjoh sa J21 na J43.
Na K43 je sedeo neki lik iz Skotske koji je ziveo je 3 godine u Novom Sadu, u najlepsem secanju su mu ostali Pale i Igman gde je ucio da skija, a za Marka Milosevica kaze "mali gangster" (to izgovara na srpskom). Za njega let nema nikakvu draz jer putuje preko Atlantika svake trece nedelje. Uglavnom ga je samo zanimalo kad ce da pocnu da sluze rucak, jer prema njegovoj satnici vec kasne. "Com'on serve the fu**ing food' i 'For f**k sake' je sve sto je izgovarao u tim trenucima. Posle je jeo kao sumanut, mehanickim pokretima je mazao i grebao dno onih plasticnih posudica, zastrasujuc prizor.
Za rucak su sluzili stvarno ukusne stvari:

• Chicken Fricassee sa crnim maslinama
• Posirano jaje sa povrcem (hladno)
• Zdenka sir ali ne obcan nego neki francuski budjavi (budjavo=dobro)
• Kiflica, putercic
• Kolacic sa kajsijom
• Jogurtic

Stjuardese su elegantne i sve imaju na sebi isti parfem (po sluzbenoj duznosti verovatno) . Kad me pitaju sta cu da pijem ja im samo kažem Žu d'oranž.

Oluja nad Filadelfijom
Prvo da ne zaboravim, ne preporucujem da se avionom putuje u bermudama i kratkoj majci, jer treba izdrzati 8 sati leta na 16-17 stepeni kolko je bilo u avionu. S tim da ja nisam putovao 8 sati nego 8 + 4. Taman kad smo se priblizili FIladelfiji sa severa, negde iznad Long Ajlanda (tu sam probao da uocim Njujork kroz prozor, ali ne vredi ovaj Skot je vec nabio glavu, ko da nije 20puta vec prolazio tuda) pilot pravi zaokret za 180 stepeni. Zbog oluje nad Filadelfijom ne mozemo da sletimo. Onda je pokusao jos jednom u sledecem naletu. Pa onda jos jednom, pa jos jedom pa jos jednom - vec sam poceo da razmisljam kako su se osecali putnici aviona koji se zakucao u zgradu WTC-a. Cak i iskusni Skot je poceo da se vrpolji u sedistu ("This is getting ridiculous"). Na kraju je pilot odustao i sleteli smo u Boston gde smo cekali da se vreme rascisti, pa onda posle ponovo za Filadelfiju i to u sirokom luku preko kopna ne bi li zaobisli tu oluju.
U Filadelfiju sam stigao oko 9 uvece. Kroz imigracionu kontrolu sam prosao bez ikakvih problema, samo su mi lupili pecate, skoro bez ikakvih pitanja.
Nemanja i Beki, koji su me skoro 4 sata cekali na aerodromu su me provozali kroz grad i na kraju odvezli do hotela u Conshohocken-u (to je po udaljenosti od centra grada nesto slicno kao Sremcica, ali tu svaka slicnost i prestaje:).